понедељак, 24. фебруар 2014.

Јужна Африка жели Олимпијске игре 2024.

Председник Јужне Африке Џејкоб Зума изјавио је да би његова земља била веома срећна да постане прва афричка нација која ће организовати Олимпијске игре 2024. године:

“Уколико нам се у блиској будућности пружи приклика да организујемо Игре, свакако ћемо ту шансу прихватити.”

Он је нагласио да ће његова земља бити „срећна да буде домаћин Игара”:

“ Мислим да имамо све услове неопходне за организацију највећег светског такмичрења.”

Јужна Африка је 2010. постала прва афричка нација која је организовала Првенство света у фудбалу, крунишући свој повратак на међународну спортску сцену, пошто је 1994. године укинула систем расне сегрегације и апартхејда.

Међународни олимпијски комитет ће 7. септембра одлучити о домаћину Игара 2020, а у трци су Токио, Истанбул и Мадрид.

Подношење кандидатуре за ОИ 2024. почиње 2015, а домаћин ће бити изабран 2017.

Међу заинтересованима за улогу домаћина Игара 2024. за сада су Најроби, Казабланка и Доха, а највероватније ће и Париз ући у трку, с обзиром да ће те године прославити стогодишњицу од организације Игара 1924.

Јаснин резултат вреднују за наредне две Олимпијаде

Олимпијски комитет Србије и Стрељачки савез Србије саопштили су да је наша прослављена спортискиња Јасна Шекарић испунила норму за такмичење на наредним летњим Олимпијским играма у Рио де Жанаиру 2016. године, као и на Олимпијским играма 2020. године.

Некога ко је на шест Олимпијских игара освојио пет медеља, ОКС не може да третира као остале спортисте. На јучерашњем тренунгу Јасна Шекарић је испунила олимпијску норму, а да притом није ни знала да ћемо јој тај резултат вредновати за наредне две Олимпијаде – наводи се у саопштењу.

Селектор стрељачке репрезентације Србије Горан Максимовић честитао је Јасни Шекарић на пласману на наредне две Олимпијаде, додавши да не очекује да ће 2020. бити „баш превише спортиста који ће пропустити Олимпијаду иако су у том тренутку можда у бољој форми“. Он је, иначе, веома поносан што људи из ОКС Јаснин резултат вреднују за наредне две Олимпијаде.

Наравно, све би ово било лепо да је иоле тачно. Надамо се да из ове вести “из огледала” можете извући поуку о односу државе Србије према неким спортистима, који су је задужили.

Медитеранске игре

Медитеранске игре су међународно спортско такмичење које се одржава сваке четири године.На Медитеранским играма учествују државе које су део средоземне цивилизације. Такмичење је установљено на предлог Мухамеда Табер Паше, председника Египатског олимпијског комитета, за време Летњих олимпијских игара 1948. године.

Прво издање Медитеранских игара одржано је 1951. године у Александрији, а првих десет Медитеранских игара одржаване су годину дана пре Олимпијских игара. Од 1991. године Медитеранске игре се одржавају годину дана након Олимпијских игара.

Службени лого Медитеранских игара се састоји од три круга који сиболизују три континента чије се државе такмиче. 

На Медитеранским играма учествују 24 државе:

Африка: Алжир, Египат, Либија, Мароко, Тунис

Азија: Либан, Сирија

Европа: Албанија, Андора, БиХ, Кипар, Хрватска, Француска, Грчка, Италија, Малта, Монако, Србија, Црна Гора, Сан Марино,Словенија, Шпанија, Турска, Македонија

XVII Медитеранске игре одржале су се у периоду од 20-30. јуна 2013. године у турском граду Мерсину. На Играма је било више од 4000 спортиста из 24 земље. Додељено је 260 медаља у 27 различитих дисциплина.

Чучњевима до бесплатног превоза

Организатори Олимпијских игара у Сочију припремили су атрактивну акцију којом су уводили Московљане у зимске олимпијске.Акција „Олимпијске промене“, или практично чучњевима до бесплатног превоза, почела је у московском метроу.Градске власти су поставиле апарат који грађанима даје бесплатну карту за вожњу уколико ураде 30 чучњева.Циљ је подстаћи људе на физичку активност, како због здравља, тако и као промоцију предстојећих спортских такмичења.Прве реакције Московљана и гостију руског главног града биле су одличне.

уторак, 11. фебруар 2014.

Настанак модерних олимпијских игара

Након почетног успеха, Олимпијске игре су имале потешкоћа. Игре одржане у Паризу 1900. и Сент Луису 1904. биле су у сенци, боље рећи биле су привезак светским изложбама које су у тим градовима тада одржаване. А и само трајање тих олимпијских игара говори доста: оне у Паризу трајале су пет и по месеци, а оне у Сент Луису — нешто преко четири месеца и двадесет дана. Како Енглези не би били „гори“ од Французa четврте игре, одржане у Лондону 1908, трајале су од 27. априла до 31. октобра 1908, преко 6 месеци, што је за данашње појмове несхватљиво. Трајање игара тако је варирало, неке су трајале краће, неке дуже — да би се са играма у Лос Анђелесу 1932. и у Берлину 1936. усталило време трајања игара на данашњих 15 дана.
У спомен на прве Игре из 1896. одржане су, такође у Атини, 1906. године, на њихову 10. годишњицу, тзв. „међуигре“ (енгл. Intercalated games). Иако је игре организовао МОК, ова организација их не убраја међу остале „редовне“ Олимпијске игре, већ као прославу јубилеја. Има, међутим, многих савремених историчара олимпизма који се залажу за то да и те игре буду сматране званичним олимпијским играма. Свеједно, иако непризнате као службене, и те су игре допринеле популаризацији и ширењу олимпијског покрета.