Прве модерне Олимпијске игре одржане су у Атини (Грчка) 1896. године и на њима су одржана такмичења у следећим спортовима: атлетици, гимнастици, бициклизму, стрељаштву, пливању, мачевању, дизању тегова, тенису и рвању. Такмичења је посматрало око 40.000 гледалаца, док самих такмичара и није било нарочито много, са обзиром да су наступали појединачно, а не у оквиру свог државног тима (репрезентације) као што је то обичај данас. Најуспешнији такмичари (прва три такмичара у сваком надметању) били су награђивани гранчицама дивље маслине са Олимпије, дипломама и сребрним медаљама.
Олимпијски конгрес на коме је утаначен даљи развој игара, одржан је 1897. године у Авру (Француска) након чега су уследиле игре у Паризу (Француска) 1900. године и Сент Луису (САД) 1904. године које су по мишљењу самог кубертена биле далеко од успешних.1906. године у Атини (Грчка) су одржане "привремене" игре, делимично зато што је мало европљана имало прилику да се такмичи у Сент Луису, али и зато што је Кубертен желео поново да потврди свој концепт олимпијског идеала.
1908.године игре су одржане у Лондону (Велика Британија), пошто је Рим у последњем тренутку одустао од организације.1912.године на ред је дошао Стокхолм (Шведска), где су игре, по многима, биле изузетно добро организоване, уз бројне иновације (Гатман, 2002). Шеста Олимпијада требало је да се одржи 1916, године у Берлину (Немачка), али је отказана због рата, да би потом уместо Берлина одлучено да игре буду одржане 1920. године у Антверпену (Холандија).
На заседању Међународног Олимпијског Комитета (МОК) 1921. године Кубертен је обелоданио своју одлуку да се повуче са места председника МОК-а. На истом заседању МОК је одлучио да оформи извршни одбор, а француски калуђер Анри Дидон је изрекао мисао која је постала трајни мото Олимпијских игара "Цитус, Алтиус, Фатива" (Брже, Више, Јаче).
Између Олимпијских игара у Паризу (Француска) 1924. године и Амстердаму (Холандија) 1928.године виђена је донекле убрзана тежња ка регулацији и стандардизацији. Амстердамске игре 1928. године, донеле су и једну новину, будући да су жене по први пут имале прилику да учествују у главном делу програма.
За Олимпијске игре у Лос Анђелесу (САД) 1932.године, за које се каже да су организоване у холивудском стилу, по први пут у историји игара било је саграђено потпуно ново олимпијско село (Гуттман, 2002).
1936.године Олимпијске игре (тзв. "Нацистичка Олимпијада") одржане су у Берлину (Немачка), а за њих сам Кубертен је рекао "да су игре биле грандиозне и организоване хитлеровском снагом и дисциплином" (цитирано у Гутман, 2002). Олимпијске игре које су требале бити одржане 1940. и 1944. године одложене (отказане) су због рата (ИИ Светски Рат).
1948.године тајним гласањем одлучено је да домаћин првих послератних игара буде Лондон (Велика Британија). Лондонске игре одржане су у Европи која је била опустошена ратом. Спортисти који су учествовали на играма, за време игара били су смештени у војним баракама и другим импровизованим објектима.
Олимпијада из 1952. године која је одржана у Хелсинкију (Финска), попримила је нову политичку димензију и проузроковала је појаву нових тензија, с обзиром су први пут учествовали спортисти Совјетског савеза (Схнеидман, 1979), поред тога обележило их је и повлачење екипа из Западне Немачке и Јапана.
Године 1956.одржавање Олимпијских игара у Мелбурну(Аустралија) било је стављено под знак питања због два сукоба - Египатске окупације Суецког канала и уласка руских тенкова у Будимпешту, што је на крају резултирало бојкотом игара од стране бројних земаља. Кад су резултати у питању остаће забележено да је Фрањо Михалић освојио сребрну медаљу у маратону, што је како је касније сам изјавио остао "његов највећи успех у спортској каријери".
1960. године Олимпијске игре одржане су у Риму (Италија), уз по први пут уживо преношење дешавања широм Западне Европе као и гледаоцима у Њујорку. Кад су најзапаженији резултати у питању: Етиопљанин Абебе Бикила постао је први тамнопути Африканац који је освојио златну медаљу и то у маратону. 1964.године Олимпијске игре одржане су у Токију (Јапан). Атлетичарске звезде које су највише заблистале су Абебе Бикила који је понови свој успех са игара у Риму, и Новозеланђанин Питер Снел који је победио на трци на 800 метара и Ал Оерстер.
На Олимпијади у Мексику 1968. године, Вајоми Тајес доминирала је на стази; Дик Фозбури је по први пут показао нову технику скакања, у дисциплини скок у вис, која је касније по њему и добила назив "Фозбур - флоп", док је Боб Бимон оборио светски рекорд у скоку у даљ; Ал Оерстер је по четврти пут победио у бацању диска.
Олимпијада која је 1972.године одржана у Минхену (Немачка) највише ће се памтити по групи Палестинаца која је у олимпијском селу за таоце узела више Израелаца. Са спортског гледишта остао је упамћен Борзов који је за Совјетски Савез освојио медаље на 100 и 200 м, док је Финац Ласе Виран победио у тркама на 5 000 и 10 000 м.
Олимпијаду у Монтреалу (Канада) 1976.године задесиле су невоље и пре самог почетка, изградња пратеће инфраструктуре и друге припреме биле су пропраћене политичким неприликама. Најзапаженије резултате постигли су Кубанац Алберт Хуанторена, који је победио на тркама на 400 и 800 метара и Лосе Вирен који је поновио свој двоструки успех из 1972. године.
Олимпијаду у Москви (Совјетски Савез) 1980.године обележио је бојкот и одсуствовање репрезентације САД, Канаде, Западне Немачке, Јапана и Кеније. Кад су резултати у питању може се закључити да су доминирали спортисти из Совјетског Савеза и Источне Немачке, а поред њих запажене резултате имали су још и Алан Велс који је био први на трци на 100 м, на трци на 800 м победник био Стиви Овет, а на 1500 м Себастијан Коу, док је у десетобоју победио Дејл Томсон.
На Олимписким играма у Лос Анђелесу (САД) 1984.године у знак освете нису учествовали спортисти из Совјетског Савеза и других шеснаест држава (савезника), поред тога церемонија отварања као и саме игре, окарактерисане као "чист шоу бизнис". Након ових игара закључено је да су Олимпијске игре постале "урбани мега догађај" (Бурбанк, 2001). Што се самог такмичења тиче, домаћи спортисти су доминирали у атлетици као и у другим спортовима, освојивши укупно 174 медаље (83 златне). Олимпијда у Лос Анђелесу, остаће упамћена и по предузимљивости Питера Јуберота и заради која је остварена, с обзиром да је организациони комитет игара од продаје телевизијских права и спонзорких уговоа остварио профит већи од 200 милиона долара.
1988. године домаћин Олимпијских игара био је Сеул, главни град Јужне Кореје. Сматра се да су ове игре биле нека врста прекретнице у којој је телевизија од пуког посматрача постала један од главних организатора (Хилл, 1966). Највећа пажња поново је посвећена атлетици, а најзапаженија била је Флорес Грифит Џојнер која је победила у тркама на 100 и 200 метара и штафети 4x100 м. У скакачким дисциплнама највише су се истакли атлетичари из Совјетског Савеза, а у дугопругашким дисциплинама Кенијци.
Церемонија отварања Олимпијаде у Барселони 1992.године, била је једна од најраскошнијих до тада. Барселона је од игара остварила скроман приход од 3,27 милиона долара (Хилл, 1966). Кад су резултати у питању Британац Линфорд Кристи био је најбољи у трци на 100 м, док је Карл Луис освојио медаље у скоку у даљ и штафети 4x400 м.
Године 1996.обележена је стогодишњица модерних Олимпијских игара, а организација је додељена Америчком граду Атланти. Као што се могло и претпоставити, највећи приход остварен је од продаје телевизијских права и то 568 милиона фунти, али остаје и чињеница да је велики број гледалаца из целог света, игре у Атланти окарактерисало као "инспиришући и спектакуларан догађај", што је ретко ком граду домаћину пошло за руком. Што се такмичења тиче: најзапаженији је био Мајкл Џонсон који је победио на тркама на 200 и 400 м, с тим што је на трци на 400 метара поставио и светски рекорд.
Миленијумске Олимпијске Игре одржане су у Сиднеју (Аустралија) 2000. године. Сматра се да је на овим играма вероватно по први пут медијска пажња више била усмерена на такмичења у женској него у мушкој конкуренцији. Најзапаженије резултате остварили су: Кети Фримен која је победила на трци на 400 м, као и Мерион Џоунс која је освојила три златне медаље у тркама на 100 и 200 м, и штафети 4x100 м.
Двадесет и осме по реду, Олимпијске игре одржане су 2004.године у Атини (Грчка) уз мото "Добро дошли кући" (енгл. Wелцоме Хоме). Међу најзапаженијим резултатима били су: осам освојени медаља (6 златних и 2 бронзане) пливача Мајкла Фелпса (Мицхаел Пхелпс), који тако је постао први спортиста који је освојио осам медаља на Олимпијским играма које нису биле бојкотоване.
Двадесет и девете по реду, Олимпијске игре одржане су 2008. године у Пекингу (Бејинг - Кина), на којима је учествовало 11 028 спортиста из 204 Национална тима (Wикипедиа). Такмичења су одржана у 28 спортова, постављена су 43 нова Светска рекорда, а као најзначајнији резултати издвајају се: осам освојених златних медаља Мајкла Фелпса у својој каријери на Олимпијским играма, чиме је поставио рекорд и постао једини спортиста коме је то пошло за руком, док је Усеин Болт (Усаин Болт) обезбедио титулу "најбржег човека на свету", поставивши нове светске рекорде у тркама на 100 и 200 метара.
Тридесете по реду, Олимпијске игре одржане су 2012.године, у Лондону (Велика Британија). Међу најзапаженијим учесницима били су Мајкл Фелпс (Мицхаел Пхелпс) који је постао олимпијски такмичар са највише освојених медаља у историји Олимпијских игара, са 22 освојене медаље; Усеин Болт (Усаин Болт), познатији као "најбржи човек на планети", који је освојио 3 златне медаље, и то на: 100 м (ОР), 200 м и штафети 4x100 м (WР); и Оскар Писториус (Осцар Писториус) познатији као "Бладе Руннер" и "тхе фастест ман он но легс" ("најбржи човек без ногу"), који је постао први човек са инвалидитетом у историји, који је учествовао на Олимпијским играма, што је уједно и представљало остварење његовог сна. Кад су у питању селекције са највише освојених медаља, прво место заузеле су Сједињене Америчке Државе (САД) са освојене 104 медаље (46 златних; 29 сребрних; 29 бронзаних), друго место заузела је Кина са освојених 87 медаља (38 златних; 27 сребрних; 22 бронзане), док сје трећа била Велика Британија са 65 освојених медаља (29 злтних; 17 сребрних; 19 бронзаних). Олимпијски тим Србије заузео је 42. место са освојене 4 медаље (1 златна; 1 сребрна; 2 бронзане).
Izvor:Kratka istorija Olimpijskih igara - Istorija sporta - Savremeni sport.com
Олимпијски конгрес на коме је утаначен даљи развој игара, одржан је 1897. године у Авру (Француска) након чега су уследиле игре у Паризу (Француска) 1900. године и Сент Луису (САД) 1904. године које су по мишљењу самог кубертена биле далеко од успешних.1906. године у Атини (Грчка) су одржане "привремене" игре, делимично зато што је мало европљана имало прилику да се такмичи у Сент Луису, али и зато што је Кубертен желео поново да потврди свој концепт олимпијског идеала.
На заседању Међународног Олимпијског Комитета (МОК) 1921. године Кубертен је обелоданио своју одлуку да се повуче са места председника МОК-а. На истом заседању МОК је одлучио да оформи извршни одбор, а француски калуђер Анри Дидон је изрекао мисао која је постала трајни мото Олимпијских игара "Цитус, Алтиус, Фатива" (Брже, Више, Јаче).
Између Олимпијских игара у Паризу (Француска) 1924. године и Амстердаму (Холандија) 1928.године виђена је донекле убрзана тежња ка регулацији и стандардизацији. Амстердамске игре 1928. године, донеле су и једну новину, будући да су жене по први пут имале прилику да учествују у главном делу програма.
За Олимпијске игре у Лос Анђелесу (САД) 1932.године, за које се каже да су организоване у холивудском стилу, по први пут у историји игара било је саграђено потпуно ново олимпијско село (Гуттман, 2002).
1936.године Олимпијске игре (тзв. "Нацистичка Олимпијада") одржане су у Берлину (Немачка), а за њих сам Кубертен је рекао "да су игре биле грандиозне и организоване хитлеровском снагом и дисциплином" (цитирано у Гутман, 2002). Олимпијске игре које су требале бити одржане 1940. и 1944. године одложене (отказане) су због рата (ИИ Светски Рат).
1948.године тајним гласањем одлучено је да домаћин првих послератних игара буде Лондон (Велика Британија). Лондонске игре одржане су у Европи која је била опустошена ратом. Спортисти који су учествовали на играма, за време игара били су смештени у војним баракама и другим импровизованим објектима.
Олимпијада из 1952. године која је одржана у Хелсинкију (Финска), попримила је нову политичку димензију и проузроковала је појаву нових тензија, с обзиром су први пут учествовали спортисти Совјетског савеза (Схнеидман, 1979), поред тога обележило их је и повлачење екипа из Западне Немачке и Јапана.
Године 1956.одржавање Олимпијских игара у Мелбурну(Аустралија) било је стављено под знак питања због два сукоба - Египатске окупације Суецког канала и уласка руских тенкова у Будимпешту, што је на крају резултирало бојкотом игара од стране бројних земаља. Кад су резултати у питању остаће забележено да је Фрањо Михалић освојио сребрну медаљу у маратону, што је како је касније сам изјавио остао "његов највећи успех у спортској каријери".
1960. године Олимпијске игре одржане су у Риму (Италија), уз по први пут уживо преношење дешавања широм Западне Европе као и гледаоцима у Њујорку. Кад су најзапаженији резултати у питању: Етиопљанин Абебе Бикила постао је први тамнопути Африканац који је освојио златну медаљу и то у маратону. 1964.године Олимпијске игре одржане су у Токију (Јапан). Атлетичарске звезде које су највише заблистале су Абебе Бикила који је понови свој успех са игара у Риму, и Новозеланђанин Питер Снел који је победио на трци на 800 метара и Ал Оерстер.
На Олимпијади у Мексику 1968. године, Вајоми Тајес доминирала је на стази; Дик Фозбури је по први пут показао нову технику скакања, у дисциплини скок у вис, која је касније по њему и добила назив "Фозбур - флоп", док је Боб Бимон оборио светски рекорд у скоку у даљ; Ал Оерстер је по четврти пут победио у бацању диска.
Олимпијада која је 1972.године одржана у Минхену (Немачка) највише ће се памтити по групи Палестинаца која је у олимпијском селу за таоце узела више Израелаца. Са спортског гледишта остао је упамћен Борзов који је за Совјетски Савез освојио медаље на 100 и 200 м, док је Финац Ласе Виран победио у тркама на 5 000 и 10 000 м.
Олимпијаду у Монтреалу (Канада) 1976.године задесиле су невоље и пре самог почетка, изградња пратеће инфраструктуре и друге припреме биле су пропраћене политичким неприликама. Најзапаженије резултате постигли су Кубанац Алберт Хуанторена, који је победио на тркама на 400 и 800 метара и Лосе Вирен који је поновио свој двоструки успех из 1972. године.
Олимпијаду у Москви (Совјетски Савез) 1980.године обележио је бојкот и одсуствовање репрезентације САД, Канаде, Западне Немачке, Јапана и Кеније. Кад су резултати у питању може се закључити да су доминирали спортисти из Совјетског Савеза и Источне Немачке, а поред њих запажене резултате имали су још и Алан Велс који је био први на трци на 100 м, на трци на 800 м победник био Стиви Овет, а на 1500 м Себастијан Коу, док је у десетобоју победио Дејл Томсон.
На Олимписким играма у Лос Анђелесу (САД) 1984.године у знак освете нису учествовали спортисти из Совјетског Савеза и других шеснаест држава (савезника), поред тога церемонија отварања као и саме игре, окарактерисане као "чист шоу бизнис". Након ових игара закључено је да су Олимпијске игре постале "урбани мега догађај" (Бурбанк, 2001). Што се самог такмичења тиче, домаћи спортисти су доминирали у атлетици као и у другим спортовима, освојивши укупно 174 медаље (83 златне). Олимпијда у Лос Анђелесу, остаће упамћена и по предузимљивости Питера Јуберота и заради која је остварена, с обзиром да је организациони комитет игара од продаје телевизијских права и спонзорких уговоа остварио профит већи од 200 милиона долара.
1988. године домаћин Олимпијских игара био је Сеул, главни град Јужне Кореје. Сматра се да су ове игре биле нека врста прекретнице у којој је телевизија од пуког посматрача постала један од главних организатора (Хилл, 1966). Највећа пажња поново је посвећена атлетици, а најзапаженија била је Флорес Грифит Џојнер која је победила у тркама на 100 и 200 метара и штафети 4x100 м. У скакачким дисциплнама највише су се истакли атлетичари из Совјетског Савеза, а у дугопругашким дисциплинама Кенијци.
Церемонија отварања Олимпијаде у Барселони 1992.године, била је једна од најраскошнијих до тада. Барселона је од игара остварила скроман приход од 3,27 милиона долара (Хилл, 1966). Кад су резултати у питању Британац Линфорд Кристи био је најбољи у трци на 100 м, док је Карл Луис освојио медаље у скоку у даљ и штафети 4x400 м.
Године 1996.обележена је стогодишњица модерних Олимпијских игара, а организација је додељена Америчком граду Атланти. Као што се могло и претпоставити, највећи приход остварен је од продаје телевизијских права и то 568 милиона фунти, али остаје и чињеница да је велики број гледалаца из целог света, игре у Атланти окарактерисало као "инспиришући и спектакуларан догађај", што је ретко ком граду домаћину пошло за руком. Што се такмичења тиче: најзапаженији је био Мајкл Џонсон који је победио на тркама на 200 и 400 м, с тим што је на трци на 400 метара поставио и светски рекорд.
Миленијумске Олимпијске Игре одржане су у Сиднеју (Аустралија) 2000. године. Сматра се да је на овим играма вероватно по први пут медијска пажња више била усмерена на такмичења у женској него у мушкој конкуренцији. Најзапаженије резултате остварили су: Кети Фримен која је победила на трци на 400 м, као и Мерион Џоунс која је освојила три златне медаље у тркама на 100 и 200 м, и штафети 4x100 м.
Двадесет и осме по реду, Олимпијске игре одржане су 2004.године у Атини (Грчка) уз мото "Добро дошли кући" (енгл. Wелцоме Хоме). Међу најзапаженијим резултатима били су: осам освојени медаља (6 златних и 2 бронзане) пливача Мајкла Фелпса (Мицхаел Пхелпс), који тако је постао први спортиста који је освојио осам медаља на Олимпијским играма које нису биле бојкотоване.
Двадесет и девете по реду, Олимпијске игре одржане су 2008. године у Пекингу (Бејинг - Кина), на којима је учествовало 11 028 спортиста из 204 Национална тима (Wикипедиа). Такмичења су одржана у 28 спортова, постављена су 43 нова Светска рекорда, а као најзначајнији резултати издвајају се: осам освојених златних медаља Мајкла Фелпса у својој каријери на Олимпијским играма, чиме је поставио рекорд и постао једини спортиста коме је то пошло за руком, док је Усеин Болт (Усаин Болт) обезбедио титулу "најбржег човека на свету", поставивши нове светске рекорде у тркама на 100 и 200 метара.
Тридесете по реду, Олимпијске игре одржане су 2012.године, у Лондону (Велика Британија). Међу најзапаженијим учесницима били су Мајкл Фелпс (Мицхаел Пхелпс) који је постао олимпијски такмичар са највише освојених медаља у историји Олимпијских игара, са 22 освојене медаље; Усеин Болт (Усаин Болт), познатији као "најбржи човек на планети", који је освојио 3 златне медаље, и то на: 100 м (ОР), 200 м и штафети 4x100 м (WР); и Оскар Писториус (Осцар Писториус) познатији као "Бладе Руннер" и "тхе фастест ман он но легс" ("најбржи човек без ногу"), који је постао први човек са инвалидитетом у историји, који је учествовао на Олимпијским играма, што је уједно и представљало остварење његовог сна. Кад су у питању селекције са највише освојених медаља, прво место заузеле су Сједињене Америчке Државе (САД) са освојене 104 медаље (46 златних; 29 сребрних; 29 бронзаних), друго место заузела је Кина са освојених 87 медаља (38 златних; 27 сребрних; 22 бронзане), док сје трећа била Велика Британија са 65 освојених медаља (29 злтних; 17 сребрних; 19 бронзаних). Олимпијски тим Србије заузео је 42. место са освојене 4 медаље (1 златна; 1 сребрна; 2 бронзане).
Izvor:Kratka istorija Olimpijskih igara - Istorija sporta - Savremeni sport.com
Нема коментара:
Постави коментар