1896. - одржане I. Олимпијске игре у Атини; први победник био је амерички троскокаш Јамес Цоноллy (6. травња 1896.); победник маратонске трке био је грчки пастир Спиридон Лоуис; први пут певана је Олимпијска химна; у 43 дисциплине такмичило се 241 спортиста из 14 земаља;
1908. - након што је дошла на стадион, краљица Александра је захтевала да циљ 26 миља дугог олимпијског маратона буде тачно испод краљевске ложе, па је у последњи тренутак стаза продужена још 385 yарди. Прерачунато у метре, тих 26 миља и 385 yарди износи тачно 42 километара и 195 метара, што је касније преузето као стална и службена дужина маратонске стазе;
1911. - Олимпијске игре подељене на летње и зимске;
1912. - на V. Олимпијским играма у Стоцкхолму први пут употребљена фото-финиш технологија;
1920. - на VII. Олимпијским играма у Антwерпену први пут на јарбол подигнута олимпијска застава и изговорена олимпијска присега;
1924. - на VIII. Олимпијским играма у Паризу гесло Игара постала је изрека "Цитиус, Алтиус, Фортиус"; одржан први радио пренос Игара уживо;
1928. - на IX. Олимпијским играма у Амстердаму први пут током трајања Игара на стадиону горео олимпијски пламен; први пут Грци на челу свечаног мимохода земаља учесница на отварењу Игара;
1932. - на X. Олимпијским играма у Лос Ангелесу представљен логотип Игара; уведена подела медаља на победничком постољу; Игре први пут трајале 16 дана;
1936. - XI. Олимпијске игре у Берлину - одржано прво преношење олимпијске ватре бакљом из Олимпије у Грчкој; олимпијска ватра упаљена уз помоћ сунчеве светлости; Игре у Берлину, упркос снажној нацистичкој промиџби, остаће запамћене по 23-годишњему црном америчком спринтеру Јессе Оwенсу из Алабаме, који је освојио четири златне медаље - на 100 и 200 метара, штафети 4x100 и у скоку у даљ. Тако је постао првим Американцем који је освојио четири злата у атлетици.
1948. - XIV. Олимпијске игре у Лондону први пут могле су се пратити на ТВ-екранима;
1956. - XVI. Олимпијске игре у Мелбоурнеу - први пут Олимпијске игре одржане у Оцеанији; коњичке трке због строгих закона о карантину одржана у Стоцкхолму; први бојкот Олимпијских игара; у свечаности затварања учесници иду заједно као симбол светског јединства; на мачевалачким такмичењима употребљено електрично обележавање поготка; у пливању уведен полуаутоматски мерач времена с дигиталним дисплаyем;
1958. - МОО прихватио олимпијску химну као олимпијски симбол;
1960. - XVII. Олимпијске игре у Риму - први пут службено изведена Олимпијска химна; први ТВ пријенос Игара уживо гледало више милиона људи широм света - први ТВ пренос у САД, Јапан и Канаду; због апартхеида, све до 1992., последње појављивање Републике Јужне Африке на Олимпијским играма;
1964. - XVIII. Олимпијске игре у Токију - прве игре на азијском континенту; додељена прва награда за фаир-плаy; одбојка и јудо уведени у олимпијски програм, а женска одбојка први је екипни женски спорт на Олимпијским играма; фиберглас постаје материјал за мотку у скоку мотком;
1968. - XIX. Олимпијске игре у Меxицо Цитyју - игре одржане на највећој надморској висини (око 2300 м); прва употреба синтетичког материјала за тркаће стазе (тартан); први пут победници такмичења морали су проћи допинг-контролу (наркотици и стимуланси); први пут службено признавање постигнутих времена електроничким мерењем (атлетика, бициклизам, веслање, кану, пливање и коњички спорт); уведена провера пола за жене;
1972. - XX. Олимпијске игре у Мüнцхену - олимпијске судије први пут дали присегу; представљена прва маскота на Олимпијским играма; стреличарство након 52 и рукомет након 36 година враћени; у кану/кајак уведен слалом на дивљим водама; у терористичком нападу Палестинаца убијено 11 Израелаца, један полицајац и петеро терориста;
1976. - XXI. Олимпијске игре у Монтреалу - жене се први пут такмиче у кошарци, рукомету и веслању; олимпијски пламен пренесен је из Атине у канадску Отаwу сателитским путем; афричке земље бојкотовале игре;
1980. - XXII. Олимпијске игре у Москви - први пут Олимпијске игре одржане у некој социјалистичкој земљи; 65 земаља предвођених САД-ом бојкотовало московске Игре;
1984. - XXIII. Олимпијске игре у Лос Ангелесу - жене први пут учествују у маратону и уличној бициклистичкој трци, а на програм су уведени ритмичка гимнастика и синхронизовано пливање; 14 земаља предвођених СССР-ом бојкотовало Игре; први пут Игре су финансирали спонзори;
1988. - XXIV. Олимпијске игре у Сеоулу - стони тенис први пут у програму Игара; тенис враћен у програм након 64 године; у коњичком спорту први пут све медаље у дресури однеле жене;
1992. - XXV. Олимпијске игре у Барцелони - на кошаркашком турниру први пут могу играти професионалци; у програм Игара уврштени су јудо за жене и бадминтон, те бејзбол након што се шест пута појављивао као демонстрацијски спорт; Јужна Африка вратила се на Олимпијске игре након 32 године;
1996. - XXVI. Олимпијске игре у Атланти - учествовали такмичари свих признатих националних олимпијских одбора - чланова МОО-а (197); први пут на програму Игара: лаки веслачи и женски фудбал, одбојка на песку и брдски бициклизам; у бициклизму се могу такмичити и професионалци; представљен женски спорт софтбалл; први пут фудбалски тим може имати три професионална играча без обзира на узраст или олимпијско искуство; од Игара у Атланти не одржавају се демонстрацијски спортови;
2000. - XXVII. Олимпијске игре у Сyднеју - први пут је одржана триатлон утрка. Утрка је укључивала 1.5км пливања, 40км бицикле и 10км трчања, познатијих под називом олимпијски триатлон. Прве олимпијске медаље тада су код мушких освојили Симон Wхитфиелд из Цанаде, Степхан Вуцковиц из Њемачке и Јан Рехула из Чешке, а код жена Бригитте Мцмахон из Швицарске, Мицхелле Јонес из Аустрије и Магали Мессмер из Швицарске.
2004. - XXVIII. Олимпијске игре у Атини - бодови остварени на тениском олимпијском турниру додаваће се бодовима на светској тениској ранг-листи; боксерска такмичења се снимају због верификације резултата; у програм Олимпијских игара уврштено женско рвање.
1908. - након што је дошла на стадион, краљица Александра је захтевала да циљ 26 миља дугог олимпијског маратона буде тачно испод краљевске ложе, па је у последњи тренутак стаза продужена још 385 yарди. Прерачунато у метре, тих 26 миља и 385 yарди износи тачно 42 километара и 195 метара, што је касније преузето као стална и службена дужина маратонске стазе;
1911. - Олимпијске игре подељене на летње и зимске;
1912. - на V. Олимпијским играма у Стоцкхолму први пут употребљена фото-финиш технологија;
1920. - на VII. Олимпијским играма у Антwерпену први пут на јарбол подигнута олимпијска застава и изговорена олимпијска присега;
1924. - на VIII. Олимпијским играма у Паризу гесло Игара постала је изрека "Цитиус, Алтиус, Фортиус"; одржан први радио пренос Игара уживо;
1928. - на IX. Олимпијским играма у Амстердаму први пут током трајања Игара на стадиону горео олимпијски пламен; први пут Грци на челу свечаног мимохода земаља учесница на отварењу Игара;
1932. - на X. Олимпијским играма у Лос Ангелесу представљен логотип Игара; уведена подела медаља на победничком постољу; Игре први пут трајале 16 дана;
1936. - XI. Олимпијске игре у Берлину - одржано прво преношење олимпијске ватре бакљом из Олимпије у Грчкој; олимпијска ватра упаљена уз помоћ сунчеве светлости; Игре у Берлину, упркос снажној нацистичкој промиџби, остаће запамћене по 23-годишњему црном америчком спринтеру Јессе Оwенсу из Алабаме, који је освојио четири златне медаље - на 100 и 200 метара, штафети 4x100 и у скоку у даљ. Тако је постао првим Американцем који је освојио четири злата у атлетици.
1948. - XIV. Олимпијске игре у Лондону први пут могле су се пратити на ТВ-екранима;
1956. - XVI. Олимпијске игре у Мелбоурнеу - први пут Олимпијске игре одржане у Оцеанији; коњичке трке због строгих закона о карантину одржана у Стоцкхолму; први бојкот Олимпијских игара; у свечаности затварања учесници иду заједно као симбол светског јединства; на мачевалачким такмичењима употребљено електрично обележавање поготка; у пливању уведен полуаутоматски мерач времена с дигиталним дисплаyем;
1958. - МОО прихватио олимпијску химну као олимпијски симбол;
1960. - XVII. Олимпијске игре у Риму - први пут службено изведена Олимпијска химна; први ТВ пријенос Игара уживо гледало више милиона људи широм света - први ТВ пренос у САД, Јапан и Канаду; због апартхеида, све до 1992., последње појављивање Републике Јужне Африке на Олимпијским играма;
1964. - XVIII. Олимпијске игре у Токију - прве игре на азијском континенту; додељена прва награда за фаир-плаy; одбојка и јудо уведени у олимпијски програм, а женска одбојка први је екипни женски спорт на Олимпијским играма; фиберглас постаје материјал за мотку у скоку мотком;
1968. - XIX. Олимпијске игре у Меxицо Цитyју - игре одржане на највећој надморској висини (око 2300 м); прва употреба синтетичког материјала за тркаће стазе (тартан); први пут победници такмичења морали су проћи допинг-контролу (наркотици и стимуланси); први пут службено признавање постигнутих времена електроничким мерењем (атлетика, бициклизам, веслање, кану, пливање и коњички спорт); уведена провера пола за жене;
1972. - XX. Олимпијске игре у Мüнцхену - олимпијске судије први пут дали присегу; представљена прва маскота на Олимпијским играма; стреличарство након 52 и рукомет након 36 година враћени; у кану/кајак уведен слалом на дивљим водама; у терористичком нападу Палестинаца убијено 11 Израелаца, један полицајац и петеро терориста;
1976. - XXI. Олимпијске игре у Монтреалу - жене се први пут такмиче у кошарци, рукомету и веслању; олимпијски пламен пренесен је из Атине у канадску Отаwу сателитским путем; афричке земље бојкотовале игре;
1980. - XXII. Олимпијске игре у Москви - први пут Олимпијске игре одржане у некој социјалистичкој земљи; 65 земаља предвођених САД-ом бојкотовало московске Игре;
1984. - XXIII. Олимпијске игре у Лос Ангелесу - жене први пут учествују у маратону и уличној бициклистичкој трци, а на програм су уведени ритмичка гимнастика и синхронизовано пливање; 14 земаља предвођених СССР-ом бојкотовало Игре; први пут Игре су финансирали спонзори;
1988. - XXIV. Олимпијске игре у Сеоулу - стони тенис први пут у програму Игара; тенис враћен у програм након 64 године; у коњичком спорту први пут све медаље у дресури однеле жене;
1992. - XXV. Олимпијске игре у Барцелони - на кошаркашком турниру први пут могу играти професионалци; у програм Игара уврштени су јудо за жене и бадминтон, те бејзбол након што се шест пута појављивао као демонстрацијски спорт; Јужна Африка вратила се на Олимпијске игре након 32 године;
1996. - XXVI. Олимпијске игре у Атланти - учествовали такмичари свих признатих националних олимпијских одбора - чланова МОО-а (197); први пут на програму Игара: лаки веслачи и женски фудбал, одбојка на песку и брдски бициклизам; у бициклизму се могу такмичити и професионалци; представљен женски спорт софтбалл; први пут фудбалски тим може имати три професионална играча без обзира на узраст или олимпијско искуство; од Игара у Атланти не одржавају се демонстрацијски спортови;
2000. - XXVII. Олимпијске игре у Сyднеју - први пут је одржана триатлон утрка. Утрка је укључивала 1.5км пливања, 40км бицикле и 10км трчања, познатијих под називом олимпијски триатлон. Прве олимпијске медаље тада су код мушких освојили Симон Wхитфиелд из Цанаде, Степхан Вуцковиц из Њемачке и Јан Рехула из Чешке, а код жена Бригитте Мцмахон из Швицарске, Мицхелле Јонес из Аустрије и Магали Мессмер из Швицарске.
2004. - XXVIII. Олимпијске игре у Атини - бодови остварени на тениском олимпијском турниру додаваће се бодовима на светској тениској ранг-листи; боксерска такмичења се снимају због верификације резултата; у програм Олимпијских игара уврштено женско рвање.
Нема коментара:
Постави коментар